Ах, Routing Internet Protocol (RIP) и Open Shortest Path First (OSPF) - звуче као називи рок бендова, али су заправо два мрежна протокола која воде податке кроз дивљи свет интернета.
Мрежни протоколи су скупови правила и алгоритама које рутери користе да би учили, сазнали и користили топологију мреже. Протоколи одређују и путању пакета кроз ту мрежу.
RIP је као онај стари, мудри деда који све ради полако, али сигурно. Користи се у мањим мрежама где време није новац, и где је једноставност важнија од брзине. Његов метод "бројања скокова" је толико једноставан да би га чак и баба разумела. Али у већим мрежама, он је не толико ефикасан.
OSPF је пак онај паметнији, који увек зна пречице до дестинације. Фаворит у већим и комплекснијим мрежама, OSPF елегантно користи Dijkstra алгоритам да нађе најкраћи пут. Мисли брже, реагује брже и ради боље у мрежама где се време и заиста рачуна.
А шта је са EIGRP и BGP? EIGRP је, као, јак у сваком аспекту и углавном је Cisco-ова звезда. Идеалан за мреже које требају мало од свега. А Border Gateway Protocol - BGP? Он је као дипломата мрежног света, одржава односе између различитих мрежних држава (Border-a), кључан за светску хармонију.
Нo, који је најпопуларнији? Па, OSPF би могао добити ту титулу, посебно у већим и комплекснијим мрежама, док RIP наставља да влада мањим, локалним царствима. И EIGRP и BGP имају своје специјализоване домене где се осећају као код куће.