Причу о овом малом човеку морамо отпочети са једним мађарским научником.
John Von Neumann је био реномиран мађарски научник који је 1945. године дефинисао своју слику, тачније нацрт - архитектуру, дигиталног рачунара.
У овом посту је лепше објашњена срж ове архитектуре:
Before the invention of Von Neumann Architecture, computers followed other designs, such as the Harvard Architecture, where memory and processing units were separated.
The core concept of this architecture is that it treats both instructions and data uniformly.
У његовом нацрту се дефинишу следећи појмови:
За лакше разумевање Фон Нојманове архитектуре користи се описни модел по називу Little Man Computer.
Овај модел је за мене више нека причица која се прича у првом разреду гимназије, да би се објаснио поступак рада (данашњег) примитивног рачунара.
Модел је први пут описао Stuart Madnick 1965. године. Међутим из Архитектуре Информационо-Комуникационих Система учимо о верзији која је обновљена 1979. године.
Ово ми звучи као најобичнији рачунар. Због чега је неопходно учити о овој архитектури?
Пре ове архитектуре постојали су неки примерци дигиталних рачунара који покрећу програм из неке екстерне меморије. Али су они углавном били proof-of-concept рачунари.
Фон Нојман је увео идеју да се и инструкције и подаци налазе на истој меморији, што се пре није разматрало.
Little Man Computer нам данас служи као прича којом објашњавамо архитектуру рачунара, али је ипак корисније за нешто друго.
А то је концепт Assembly програмирања. Које је и даље веома заступљено, а можда и једно од професија које ће AI најкасније заменити.